Naša istorija

1987 Charles J. Pedersen

Čarls J. Pedersen, jedini Nobelov laureat iz kompanije DuPont, dobio je Nobelovu nagradu za Hemiju za svoj rad u opisivanju metoda sintetizovanja krunskih etara. Pedersen je počeo da radi za DuPont 1927 godine i ostao je u kompaniji 42 godine do svog penzionisanja. Magistarsku diplomu iz organske hemije dobio je na Institutu za tehnologiju Masačusetsa (MIT) 1927 godine i započeo svoju karijeru sa DuPont u laboratoriji Chambers Works’ u Dipvoteru, u Nju Džerziju. Jedno od Pedersenovih ranih dostignuća je bilo da poboljša proces za pravljenje “antidetonatorskog” aditiva za benzin, tetraetil olova.

Tetraetil olovo dodato u benzin smanjuje udare u motoru i poboljšava performanse. Takođ je otkrio prve “deaktivatore” koji su usporavali štetne efekte teških metala, u benzinu, ulju i gumama. Tokom perioda od 10 godina podneo je zahteve za 30-tak patenata za antioksidanse i druge proizvode. Godine 1946 Pedersen je bio unapređen u naučnog saradnika i posle toga je vodio svoje sopstvene istraživačke projekte. Godine 1959 Pedersen se prebacio u Eksperimentalnu stanicu gde se pridružio Odeljenju Elastomera. Upravo je tu Pedersen otkrio krunske etre.

1929 godine Dow zapošljava prvu ženu istraživača Silviju Stoser.

Dow zapošljava prvu ženu istraživača Silviju Stoser. Silvija Stoser je ostavila trag u svetu nauke i tehnologije postajući 1929. prvi ženski istraživač kompanije.

Rođena kao Sylvia Grgen 18 Jula, 1901 godine, u Bafalu, Nju Jork, bila je prva žena doktor hemijskih nauka koju je zaposlio Dow. Svoje titule dobila je na Univerzitetu u Bafalu 1923. godine i na Univerzitetu u Ajovi 1928 godine. Njen prvi veliki uspeh je rezultat zajedničkog poduhvata sa Dr. Džonom J. Grebeom, direktorom laboratorije, i ticao se razvijanja kiselinskog inhibitora za tretman naftnih bušotina. Pet njenih patenata je bilo ključno za proces, koji je postao osnova Dowell Odeljenja kompanije Dow.

1926 godine Henri A. Volas inkorporira Hi-Bred Corn Company.

Nijedna osoba nije bila važnija za komercijalizaciju i prihvatanje hibridnog kukuruza od Henrija A. Volasa, osnivača onoga što kasnije postaje DuPont Pioneer. Bio je jedan od malog broja ljudi na svetu koji su u početku prepoznali ogromne mogućnosti koje bi se mogle dobiti uzgojem hibridnog kukuruza. Volas je počeo eksperimentisati sa kukuruzom u srednjoj školi, sa ciljem da razvije hibrid koji bi doneo visok prinos. U 16-oj godini je uporedio nagrađivani kukuruz koji je testiran na polju sa kukuruzom koji nije tako lepo izgledao. Rezultati su doveli u pitanje konvencionalno mišljenje toga doba, pokazujući da nema veze između prinosa i izgleda klipa. 

Volas je pohađao državni koledž Ajove I diplomirao 1910. Dok je bio u koledžu postao je fasciniran sa relativno novom naukom, genetikom. Nakon diplomiranja, Volas je počeo da radi na ekperimentima za uzgoj kukuruza i počeo je da uzgaja hibridni kukuruz 1920 godine nakon posete Edvardu Istu i Donaldu Džonsu na Eksperimentalnoj poljoprivrednoj stanici Konektikat. Sklon matematici Volas je sam izučavao statistiku i primenjivao je u svojim eksperimentima. Do 1923 godine, proizveo je hibrid visokih prinosa, koji je nazvao Bakarni Krst. Godine 1924, to je postao prvi hibrid koji je osvojio zlatnu medalju na takmičenju prinosa kukuruza u Ajovi, koji je organizovala država Ajova.

1897 je osnovana kompanija Dow Chemical

Pionir industrije i neustrašivi preduzetnik
Godine 1897, nastaje Dow Chemical Company kao novoosnovana kompanija sa jednim proizvodom, koju je osnovao H.H. Dou, pionir industrije. Dou je bio pionir elektrohemije čiji je prvi komercijalni uspeh došao 1891 kada je upotrebio električnu struju za odvajanje bromida iz slanog rastvora.

On je osnovao tri kompanije. Njegova prva kompanija je bankrotirala, druga ga je izbacila iz kontrole, a treća The Dow Chemical Company se borila da preživi nakon osnivanja u Midlandu,u Mičigenu. Njegov nezaustavljivi optimizam mu je pomogao da istraje protiv onih koji su mu dali nadimak “Ludi Dou.” Više od jednog veka kasnije, njegov moto “uradimo bolje”nastavlja da živi u kompaniji koju je osnovao.

1802 E.I du Pont


Eleter Irene (E.I.) du Pont (1771-1834) je 19. jula 1802. postavio temelje za kompaniju koja nosi njegovo ime. On je proučavavao napredne tehnike proizvodnje eksploziva zajedno sa čuvenim hemičarom Antoanom Lavoazijeom. On je upotrebio svoje znanje i veliko interesovanje za naučno istraživanje – što je postalo znak njegove kompanije – da neprekidno povećava kvalitet proizvoda i sofisticiranost i efikasnost proizvodnje. Stekao je reputaciju visokim kvalitetom proizvodnje, poštenjem i brigom za bezbednost radnika. E.I. du Pont je bio mlađi od dva sina pariskog sajdžije Pjera Samjuela du Pont, koji je do 1780 već postao ugledan politički ekonomista, perspektivni vladin službenik i zagovornik slobodne trgovine. Sa 14 godina, E.I. napisao je rad o proizvodnji baruta, i uz pomoć oca, dobio položaj u Centralnoj francuskoj agenciji za barut. Tamo je proučavao napredne tehnike proizvodnje eksploziva sa poznatim hemičarom Antoanom Lavoazijeom. Nakon početka Francuske revolucije 1791 godine, odustao je od proizvodnje baruta kako bi pomagao ocu sa njegovom malom štamparskom i izdavačkom kompanijom. Umereni politički stavovi du Pont porodice pokazali su se kao prepreka u revolucionarskoj Francuskoj. Godine 1797 rulja je opljačkala njihovu štampariju, a porodica je kratko vreme provela u zatvoru. Krajem 1799 godine pobegli su u Ameriku.

Kada je stigao u Ameriku u januaru 1800, E.I. je doneo sa sobom mnogo više od ekspertize u proizvodnji baruta i kapitala dobijenog od francuskih investitora. On je proveo nekoliko godina studirajući botaniku i delio je ideale svog oca o naučnom napretku i stvaranju harmoničnog odnosa između kapitala i rada. 

E.I. du Pont se vratio u Francusku samo jednom – 1801 – da prikupi dodatni kapital i da kupi najmoderniju opremu za proizvodnju baruta. Postavio je temelje za svoju prvu barutanu 19 jula 1802 godine na obali reke Brendivajn. Ostatak svog života proveo je vodeći ih, prolazeći kroz eksplozije, poplave, finansijske teškoće , pritiske nervoznih akcionara i teškoće u radu.
Iako su mu njegova lična reputacija iskrenosti i ugled prozvoda njegove kompanije na kraju donele uspeh,

du Pont nije nikada smanjio svoju opreznosti. E.I. je bio stub zajednice, doprinoseći u slučajevima kao što su pomaganje siromašnima, pomoć slepima, i besplatno obrazovanje. Bio je direktor Famerske banke države Delavare i Druge Banke Sjedinjenih država. Takođe je bio pronalazač i nezavistan naučnik. Njegova supruga, Sofi Dalmas du Pont, umrla je 1828. Tri godine kasnije, Američki slikar Rembrant Pil, je ovekovečio njegov osećaj gubitka i napetost stalne brige o svojoj kompaniji. U jesen 1834, E.I. je pao od srčanog udara dok je bio poslom u Filadelfiji. Umro je sledećeg dana 31-og oktobra i sahranjen je na porodičnom groblju uz Brendivajn.